E, moj Radovne Vlahoviću, bez politike i diplomatije i u moje vreme je bilo teško. A tek u tvom vremenu gde se ne zna ni ko pije ni ko plaća, nek ti je Bog u pomoći, kaže mi kartonska statua Ive Andrića na Frankfurtskom sajmu knjiga. Slušam ga i otkrivam da je trebalo u mladosti da planiram i izvršim atentat na neku važnu ličnost. Da uradim jednu anarhističku i terorističku akciju koja bi me preporučila nekim političkim krugovima. A ja sam pobunjen i zgrožen samoupravnim jednoumljem otišao da tihujem nekoliko godina na Fruškoj Gori kako bi doživeo ubrzano moralno zrenje i oslobodio se ustaljenog slugijanstva vladajućoj ideologiji. Ja sam u mladosti, gospodine Andriću, pokušavao da dosegnem onu čistotu i mudrost o kojoj ste vi u svojim poznim godinama i delima pisali. Rukovodio sam se uzvišenim i moralnim principima, umesto da sam posegao za političkom moći. Sigurno je da pisac služeći određenim politikama mnogo i lakše i brže postaje društveno prihvatljiv autor. Njegove knjige se tada štampaju u velikim tiražima, on dobija nagrade, društvena priznaja, on pod uticajem državnih autoriteta i sam postaje autoritet o kom vredni novinari afirmativno pišu. Oni tada postaju predmetom izučavanja u školama, a biblioteke i druge institucije kulture se javno prosto takmiče koja će više otkupiti knjiga i tako dokazati svoju lojalnost. Vidim, gospodine Andriću, kako me vaša bista kao sablast prati na nekoliko poslednjih sajmova knjiga. Ona gleda u mene, ona je simbol kulta jednog nobelovca u mojoj državi, ona ima oreol književne neprikosnovesti koji preti i opominje da se neko ne drzne da dirne jednu od inicijalnih kapisli prvog svetskog rata koja je pišući knjige stekla nagradu jednog izumitelja dinamita. Jer u ratovima se mnogo potroši dinamita i mnogo se tantijema slije u Nobelov fond. I dok stojim tako nem, osećam damare u krvi, na jedan postmoderan način se plašim da iz mene ne iskoči kao pajac iz kutije onaj ničeanski pozitivistički duh koji ceni delo određenih autora na osnovu života i biografija pisaca. Taj duh sve u trećem mileniju analizira i nikome ne oprašta.
