Jutro posle slave je još veselo dok slavare ne savladaju umor i piće.A onda krene dan koji je težak i mučan kao i uvek kad krene trežnjenje.Veče predviđam za kajanje, nade su izneverene a svi su više očekivali nego što su dobili.
Tako je to u sirotinjskom i nadničarskom svetu koji evo još uvek nešto raspravlja i glasno evocira uspomene od protekle noći pod mojim prozorom.
A sutradan će se vratiti svojim kravama ovcama, ići će da vuku seno, slamu, da istovaraju đubre stajsko ili pak čiste štale.
A kad dođe zima dok budu pili pivo pred nekim dućanom nadomećac i dok drhtulje i puše zavijače na bezec će spomenuti kako su na slavi bacali pare muzici i konobarima i kako su bili raskalašni.Kako im se pevaljka lepo smeškala dok su je grlili,stavljali u deklote teško zarađeni novac, a ona pevala, pevala smeškala se i radila svoj posao. A onda će neki od njih uzdahnuti i reći, Eh da nam je sada malo onih para od slave. EH....
