Na krevetu si,Dižeš ruke visoko.Kroz prozor vidiš da nebo porađa zoru posle čišćenja sa revera dedinog gunja bledunjave mesečine.Na tavanu slušao si kako sove po senovitim mestima lepetom krila plešu ruski rulet.Dosadna ti je ta igra. Gledao si je u filmu. Retuširaš očaj igrama na sreću.Prizivaš teretni voz sna a on ti kroz živce pronosi Rilkea dok se posipa pepelom, novom poetikom i laticama ruža.Spuštaš glavu na perjane oblake. Osvanjivanje sna tražiš.Krče ti emotivna creva.Pažljivo čitaš ćitap nesanice što trenira da postane fil u skovercu što otvoren je za razne sadržaje.On je uvek forma kao sonet. Sediš na krevetu i čekaš da svane, u skovercu teretni voz što nosi Rilkea.
