„Човек пева после блата”.

 Крај године је и на адресу редакције Повеље, по обичају, стижу обавештења о конкурсима за бројне књижевне награде. Као редакција која држи не само до квалитета објављених издања, већ и до видљивости добрих књига што долазе с наше адресе, редовно шаљемо прописан број примерака на конкурсе за књижевна признања. То је и нека врста обавезе према ауторима. Уосталом, за последњих двадесетак година, књигама објављеним у Повељи додељено је преко 40 угледних књижевних награда. Сви пређашњи уредници, почев од Драгана Хамовића, преко Горана Петровића и Живорада Недељковића (који је и данас у редакцији), па до мене, држали су и држимо до тога да репрезентативност наших издања треба да буде изражена и на овај начин.

Недавно је стигло и обавештење и о конкурсу за награду „Душан Васиљев”. Да подсетим, ранијих година ову гласовиту књижевну награду добили су писци и песници Раичковић, Павић, Љуба Симовић, Албахари, Вава Петковић итд, па све до младих, изузетно добрих стваралаца попут Маше Сеничић или Драгане Младеновић. Награђивани су, јер је жири радио ваљанао, а да би се радило ваљано – мора се понешто и знати о томе што се ради. Ове године, међутим, жиријем је председавао Радован Влаховић. А и следеће ће, како се наводи у пристиглом обавештењу. Треба видети ко је награду добио ове године и све ће бити јасно. Наравно, није у том жирију био сам, али уз двојицу афирмисаних новосадских књижевника (којима овом приликом машем, уз кисели осмех), он је ПРЕДСЕДАВАО. Он. Радован Влаховић. Он. Који се у вредновање поезије разуме као што се свима пословично позната, али никад виђена Марица, разуме у ону мушку анатомску област. Он. Који књижевне награде додељује Игору Мировићу, за... Не знам тачно за шта. Највероватније за „пројекте” које касније добија од покрајинске владе, за своју „репрезентативну” установу културе Банатски културни центар Ново Милошево.

Зашто све ово пишем? Највише због тога што не бих желео да Повељине песничке књиге заврше на неком столу у Кикинди, где ће их овај председавајући гурнути у страну, јер Мировићу, вероватно, треба још која награда – зашто не и награда „Душан Васиљев”. Ипак, сматрам да није у реду да одлуку о томе да ли Повељине књиге из овогодишње песничке продукције послати на поменути конкурс или не доносимо без консултације с ауторима. Зато их молим, а то су: Ђорђе Кубурић, Драгослав Дедовић, Жељко Тешић, Радослав Миленковић, Ранко Рисојевић, Александар Б. Лаковић, Милан Вучићевић, Милан Јовановић, Борис Јовановић, Огњен Петровић и Слађан Милошевић – да ми јаве, испод ове објаве или у инбокс, свеједно, да ли желе да им књиге вреднује жири на челу с Радованом Влаховићем. Поштоваћу жељу сваког од наведених аутора. Ауторима који нису на ФБ послаћу допис мејлом. Све ово пишем јавно јер, напросто, на појавне облике будалаштина треба реаговати одговарајућом мером.

А Васиљев би рекао: „Човек пева после блата”.

Све реакције:

231Nebojša Lapčević, Vladimir Stokić и још 229