У планини сам
Небо је високо Сунце далеко А чежња Са светачком скрушеношћу Са пророчком Речитошћу Са пастирском тихошћу Расте Јача И попут бистрих Потока Бујица кише Слива се На род мој Вечно заблуђен Политиком и собом А потом Нек деси се Шта се деси Ја сам миран И мирим се Милена А жене И оне које су биле И нове Које ће доћи И које ћу плодити Давати им у бесцење Телесну љубав Као будућност њихову Као судбину проречену Гледаће како козе плешу На сваком месту где сам ја Лаковеран И задовољан сам Смешак блаженства И дивљења На лицима њиховим Лепоте чаробне Само су крајичак Твог забринутог погледа Милена Препознајеш ме Сам сам са чопором Без жеља и речи Без мисли и осећаја Пред Богом И људима Сам као камен
