Poštovani prijatelji
Zahvalan sam Bogu, što više od sto godina na jedan ovako ,
organizovan način sabira srpske pisce na jednom
mestu.
Zahvalan sam žiriju i upravi
Udruženja književnika Srbije na jednom ovako velikom i značajnom priznanju
kakva je medalja Sime Matavulja, srpskog pisca rodom iz Dalamacije, inače prvog
predsednika Udruženja književnika Srbije, što je baš nama, Banatskom kulturnom
centru iz Novog Miloševa, koji baštini
kulturu i književnost na srpskom jeziku, a dolazimo iz ravnog Banata, dodelio
ovu nagradu.
Sledeći tradiciju velikih
književnih i kuturnih pregalaca koji dolaze iz našeg zavičaja, iz Banata -
Dositeja Obradovića, Teodora Pavlovića, Đure Jakšića, Jovana Sterije Popovića, Vase
Stajića, Tihomira Ostojića, Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Sime Cucića,
mi smo odlučili da naš pregalački kulturni, kreativni i filosofski moto bude maksima
koja glasi: Drvo da bi moglo u visinu mora u dubinu.
Zato se duboko korenimo u
kniževnoj i kulturnoj tradiciji našeg naroda, a takođe smo se odlučili da
živimo, stvaramo i delujemo iz zavičaja koji nas je dao,dakle, iz militarskog
Novog Miloševa.
Koristeći savremene tehnologije
kao što je internet, mi iz našeg sela kulturološki kreativno i stvaralački
delujemo na globalno selo uvek vodeći
računa da budemo u službi svome jeziku, narodu i kulturi.
Ovu medalju shvatam kao podstrek
i odgovornost, da je mi iz Banatskog kulturnog centra pričuvamo i sačuvamo dok
se iduće godine ne pojavi neko ko je časniji, dostojniji i zaslužniji od nas,
te mu je predamo.
Hvala vam svima i Bog vas blagoslovio.
Radovan Vlahović
na godišnjoj skupštini UKS-a 15. 12. 2012. godine
