Били смо близу
сасвим близу
На корак
у сумрак
И причали
о ничеми
без застоја
Беше то бујица
Искочише очи бетонске бандере
И ми се гледасмо
у лаганом ходу
Пружио бих ти руку
и да ме не волиш
Нудио бих ти срце
и да га нећеш
Нисам Ромео племић
знаш ти то добро
из опанка сам нико
Беда сам
имам жуљаве руке
Баш као и паори моји
Што их толико волим
Отишла си сама
Испратих те
И сад
Речима кидам од себе себе
Отишла си а нисам ти казао
ето синоћ сам те сањао
И сад
Нудим можда никад више
прегршт речи и оног што их
већ одавно пише
Уморан сам
Пеку ме прсти
Капци се руше
Кажу зове се Илија
и нек је Игњатија
Свети Пантелија
Свети Никола
И свих дванаест апостола
Ниси га се наљубила
С тобом се није скривао
да му отвараш прозоре ноћу
За њега ниси плакала
с кишама
Нити се радовала
ни стрепила ни туговала
Њему ниси певала
сама у собама девојко моја
Борим се
замном је колона
Песама што чека
Knjige Radovana Vlahovića možete poručiti preko sajta:
