Како је принц Ђорђе Карађорђевић завршио у лудници...
На деду, црногорског краља Николу, имао је неукротиву и необуздану нарав. Често је ишао на Аду у рибарење са својим професором математике и великим пријатељем Миком Аласом. Ђорђева прека нарав доводи га у многе неприлике. Био је у непријатељству са Николом Пашићем, Драгутином Димитријевићем Аписом и генералом Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар, имао је много више дипломатског духа и тактике и био је Пашићев миљеник.
Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, у Кадетски корпус цара Александра II. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола, чије су две ћерке,Ђорђеве тетке, биле удате у Русији за руске племиће.
Његово школовање прекинуо је Мајски преврат 1903. године када је у Србији убијен краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903. године Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.
Један догађај био је преломан за Ђорђев живот, убиство његовог слуге Стевана Колаковића. У нападу беса, престолонаследник га је премлатио. Стеван је имао тешке повреде по глави и трбуху. Сви ударци су били, по мишљењу лекара, нанети ударцима ноге. Од задобијених повреда слуга је после неколико дана умро. Сахрањен је дан раније него што је речено његовим рођацима и пријатељима.
Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га "тајанствено убиство", али су српски социјалдемократи преко Радничких новина започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни. Овај догађај је изазвао велику буру у српској, а нарочито у аустроугарској штампи, па је због свега тога Ђорђе понудио абдикацију 27. марта 1909. године. Нови престолонаследник постао је млађи брат Александар, који тада долази из Петрограда.
Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату. Тешко је рањен у бици на Мачковом Камену код Крупња септембра 1914. године.
После смрти краља Петра 1921. године, власт је и званично преузео његов млађи син, краљ Александар. Нетрпељивост између Ђорђа и Александра све је више расла. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у некој врсти затвора за психичке болеснике са многим погодностима, у Топоници код Ниша. Монтирани су лекарски извештаји да је неурачунљив. После убиства краља Александра 1934. године у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу.
Међутим, кнез намесник Павле и краљица Марија, нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат. Ослободили су га Немци, знајући за велику неправду која му је нанета.
После Другог светског рата нова комунистичка власт све чланове династије Карађорђевић (који су били у изгнанству) прогласила је државним непријатељима, одузела им држављанство и конфисковала имовину. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео мирно у слободи као пензионер.
Чини се да је комунистичка власт имала више разумевања за њега од рођеног брата. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић. Нису имали деце. Умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. Сахрањен је у задужбини свога оца, цркви св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.
