Кад над селом зачкиљи
да га не помињем
Већ знате ко
Кафана ће бљунути љигаву утробу
заједно са њим
и жуљевитим за лаку ноћ
исклепаним тоновима
Почеће пасји да звера
клошарски да смуца
Обиђите га
Зашкрипаће кад стигне кући
јефтином оловком
и бирати речи за неку цуру
Баш као жене кад кромпир
остављају за семе
И кад јој каже лепото
ех што си слатка
Мислиће лаже и да јој ласка
Да сам неко други
била би моја
Зевнуће и рећи која
Зар сам ја од оних цура
што са сваким фура
И уз парајлије се гура
Опростићете ја нисам зака
Мене је учила мајка
да свака има суђеног младића
Скученог као фића
Пространог као аутобус
али да не прави џумбус
И онда опет кад над селом
зачкиљи
Да га не помињем
Ви сигурно знате ко
Август / септембар '78.
