Песнички поступак Радована Влаховића у уланченој збирци песама, или поеми, Мој Господе, сажима нека искуства познатих песничких открића али и додаје неке нове, овој врсти песништва инхерентне облике певања. Шта то конкретно значи? Песнички замах, оно што окупља и одржава поједине песме (поему) као уметничке творевине, песник нуди као свој спецификум, оснивајући га на натрухама и остацима форми епског, хуморног, апсурдног, сатиричног, ироничног, као и у разним облицима опонашања, симулакрума, да би се све, коначно, испоставило као веома једноставна и јасна „прича”, порука појединих песама (поеме). Други ниво, онај који би се могао именовати као мотивско-садржинска основа песама (поеме) је испреплетена тканица од сенки разноврсних фолклорних , природних, патријархалних, породичних, сеоских, политичких, религијских, обичајних и интимних тема и призора. Ритам је, поред специфичног односа спрам ових разноврсних светова и њиховог уплитања, сучељавања, оно кључно везивно ткиво, које одржава поједине песме (поему) као целину. Разноврсност ритма, његово опонашање или симулирање неких познатих образаца из разних поетских облика, религије и других духовних дисциплина, комбинована са специфичним банатским осећањем и тешком меланхолијом (скоро безнађем), обезбеђује овом песничком делу сасвим издвојено место у нашем савременом песничком пејзажу.
Симон Грабовац
