бекрије одоше кућама

                                               Слила се нека мека месечина

                                               бекрије одоше кућама

Спавала си кад сам их пратио

Можда сањала кад сам нудио

да сучу из флаше

Срећну несрећницу злоћудну

варалицу без додатка комовицу

На сокаку у сваком кораку

Ччовека што бана

видех себе из веселих дана

У простору и говору

у титрају и смирају

у гутљају и певању

Видео сам сенке

блиске а далеке

Повијене људе

што мамурно суде

навикле да губе

бремениту вољу на уранку

снагу и чврстину ума

Самном си мирисала

кад је месечина устрептала

                                              Покајнички пала на корито села


                                                                                                     Август / Септембар '78.