DNEVNIK PISCA Polako sam, korak po korak, Silvija privodi kraju ručak

 Polako sam, korak po korak, Silvija privodi kraju ručak, a priprema hranu i za
goste koji dolaze. To je lepo. Raduje me. Juče smo isto imali goste, ali to mi je bio
Stanislav, bio je na groblju, kaže neko je sa fekalijama ispolivao grob njegovog oca
i majke. Čudno... Koji je razlog, ne znam ni ja, nije znao ni on da mi kaže, mada,
kaže, misli da je to u pitanju kravlja fekalija koja je nastala prilikom košenja, pa se
to isprskalo. Nisam video, tako da ne mogu ništa reći. Rekao mi je za Sinišu da ga
brine to što je sa ovom malom narkomankom ušao u dil, to jest ušao je u, prihvatio
je da joj pomogne. Čudne stvari... Stanislav kaže da je njemu i Borislavu i Tomi to
ne treba i opomenuo ga je da tu devojku ne prima više, jer time pravi samo njima
problem, jer oni nemaju veze sa svom tom pričom. Nema ni on, međutim ona je
sklona sa svim tim stvarima, a on taj humanizam ostavi za nešto drugo, kaže
Stanislav. Potom mi je rekao da se spomenik sprema i da bi trebalo da se postavlja
negde od juna do jula, a takođe me je i pitao da l` se ja sećam da je njegova
porodica imala nekih loših stvari u prošlosti. Rekao sam mu da, osim one priče
vezano za baku, za koju kažu da je čedomorka, dakle, osim te priče nema ničeg
više da bi se to znalo. I, naravno, tu je jedna priča o dedi koji je imao nadimak
Njucl, gde se ja sećam priče da je odlazio kod ljudi i ukradao se u spavaće sobe,
pratio i čekao da vidi šta oni rade. Jednom je tako i mog dedu uhvatio na babi. On
se družio sa Lolom, sa Lolom Drljačinim... Da. A družio se i sa Bojkom
Drljačinom, kaže, govorio je, siso sam sa jezika s Bojom Drljačinom. Ja se
prebacujem u vreme ono koje je drugačije. Silvija je rekla da zovem Nikolu da
dođe na ručak, što ću ja sad i učiniti. Da vidim samo, samo pitanje je da l` će se on
javiti... Ne javlja se, zvoni telefon, a on se očigledno pravi prost. Ništa... Ma da, on
je možda zaspao. On je možda zaspao, pa ga treba otići lično probuditi, kako je
mangup veliki... Bogami, pa dobro, ne izgleda loše ovaj astal, Silvija... Ne izgleda
loše ovaj astal. Ovo što si sastavila ovde. Jedino mi fali, daj mi taj moj daljinski od
ovog ne znam gde si ga stavila... Od klime. I ovde nema kafe il ćeš dati nešto
drugo, on se ne javlja.
Silvija:
- Pa, ne javlja se, on je na avionski režim.
Radovan:
- Na avionski režim.
Silvija:
- Da... (smeh)

Radovan:
- Hoćeš imati dovoljno ovde stolica?
Silvija:
- Imaću, doneću, imam u kancelariji one...
Radovan:
- Imaš bele one... Stavi mi to tu.
Silvija:
- Evo ti.
Radovan:
- Dobro, dobro...
Silvija:
- On će svakako sedeti napolje, tako da...
Radovan:
- Dobro, mora, namestiće cirkus. Al`, ne javlja se, evo ja sam ga zvao, on se ne
javlja.
Silvija:
- Sad ću ja, pa on ne može da se javi, on mora...
Radovan:
- Daj mi samo nešto, tečnosti neke il` vode, il` bilo šta, jako sam žedan, usta su mi
suva...
Silvija:
- Sad ću ga ja vikati. Evo ti. Još bi ja tu detalja nekih, mogu ja to da namestim još
lepše, samo kad...
Radovan:
- Opušteno, Silvija, opušteno...
Silvija:

- Vidiš da je svima prijatno sad. Ako uopšte hoće da jede...
Radovan:
- Da... Da li ima tu kafe u toj šolji, ostalo malo?
Silvija:
- Ima.
Radovan:
- Može i ta kafa. Može... Sve može.
Silvija:
- A šta, to je njih troje i nas...
Radovan:
- Doći će i Jovanka...
Silvija:
- Pa sad, hoće li doći odma il` će posle biciklom, da može da se vrati, videćemo i
ona je to sve sad teško nešto...
Radovan:
- Pa, znaš teško ide, usporeno, godine...
A što se Stanislava tiče, kaže da je u familiji svoje bake istraživao to da li se to
desilo il` se nije desilo i kako je to bilo, ko je, šta je, kako je, kaže nailazio je na zid
ćutanja. Da... Porodice su krile, svaka porodica ima svoju tajnu. Porodice ne vole o
svojim tajnama da pričaju, porodice su vrlo, vrlo zatvorene i mali broj je spreman
da otvori i da pokaže svoje slabosti. Porodične tajne se čuvaju. Dakle, slabosti
porodične se isto čuvaju. Mali broj je onih što su spremni da ispovede svoje
slabosti i ljudi neće da ispovede svoje slabosti i ljudi taje svoje slabosti i čuvaju ih i
sakrivaju. Što u stvari, koliko s jedne strane nije dobro, isto sa druge strane je
dobro. Tako da, šta da kažem...? Jer to ide Nikola?
Silvija:
- Ide, ide...

Da, što se tiče spomenika, kaže Stanislav da je on gotov i da se već nalazi kod
Rauškog u Žitnom magazinu. Dakle, postavljen je, čekamo, pa ćemo onda dalje
sve ostalo.