Тишина
Ниси ме никада волео знам
У срцу си волео да си сам
Прођоше године ко птица јато
То касно признах и зато
Сећања снове мељу
Често немам жељу
Да било шта кажем
Макар и да слажем
Глас ми је мој стран
Каже :стани није сан
Када ниси мио
То није што си сно
Сигурним ходом крени
Мислима пут промени
Танани гласник душе
Као кап после суше
Пусти ме да пређем праг
Али кад ниси драг
Речи се муче и муче
Чекаш ко невино куче
Утишај,успори,у срцу ти је бура
Нешто ме нежно вратима гура
Боље се врати
Глас срца прати
Срце ти црта јасан траг
Када ниси драг.
