Malopre me zove Čedomir Žeravica. Pitao je kako sam, je l` mogu da dišem i tako dalje i tako dalje... Sve je to polako jedno s drugim, Rek`o sam mu da mogu, kaže, poslao bi mi jednu mladu da me rehabilituje, reko` nije nikakav problem, može, da nije Silvija tu, pa da dođe da me rehabilituje. Da me diže iz mrtvih, da mi probudi malo čakre! Pa, odgovorio sam mu da je to sve dobro i da mi to sve prija i onda sam mu ispričao priču kako sam rekao Sredoji koji me je pitao, kad me je video kaže, pa dobro izgledaš, Rale! Reko`, ne samo da dobro izgledam, već mi se i diže! A on kaže, nije važno da l` se diže, važno je kol`ko drži! E, sad tako i ja za ovu damu kažem da nije važno kol`ko se diže, već kol`ko drži, a Čedomir `oće da kaže da se njemu ne diže, on meni kaže kao njemu se ne diže, reko`, ja ni ne insistiram da mi se diže nešto naročito, sad nije ni vreme, ali evo, držim se nekako, evo otimam se koliko je to moguće da budem na visini zadatka i da budem na visini same priče. Šta sam hteo da kažem? Malo sam uspavan i Čedomir me zove na postavljanje biste Ranku Žeravici, doći će gosti, doći će različitih gostiju i doći će gostiju sa strane i eto tako. Rekao sam mu da još nisam došao iz Kamenice, tamo su me malo popravljali, vraćali su me na neki fabrička podešavanja. Eto! Naravno, rekao sam mu da postoji mogućnost da dođem i da idem sa kolicima, ali isto tako videću u kakvom ću biti stanju, tako da ću videti šta i kako dalje. Bogami, evo sad se ugasilo (klima). Šta reći? Videću sad, možda eventualno pozovem Anku za te potrebe koje mi trebaju da se doda. Možda bi to bila i najbolja varijanta.
