Moj drug Selimir se zapitao ko mi je urednik, ko je taj Mladen Đuričić, a isto tako se zapitao ko su ovi drugi što su pisali, jer on je prosto želeo da o njemu neko piše očigledno da su pisali i oni veći i značajniji nego što su pisali o meni, ali čudne su to stvari! Čudne su to stvari... Silvija je bila vrlo samouverena i pokazala se kao pijemont u razgovorima. Pokazala se da je super. Da, Silvija zaslužuje nagradu Majka hrabrost! Dobro da se toga setim, pa da kažem Senki da uredi. Da, Majka hrabrost... Odlično! Da. Posle ću se javiti Jeleni Batinić, zvala je. Da, pogledaću šta i kako je. Ovaj drug je želeo da umanji značaj trenutka da su se dve dame iz Sarajeva, potpune neznanke, ponudile da mi pomognu kao što je potpuna neznanka Olivera Balašević prihvatila da ja dobijem za nagradu gde su radili na svim mogućim stvarima docnije da se to ne obistini. Ima muke svakojake, groz glavu gledam, al`rečima se ne da. Promeniće se i to i da gledam i da se rečima da. Daće Bog.
