Mnogo tog mi se od tada do današnjeg dana izdešavalo i ta moja polivalentna
priroda je kreirala i lila, kao što školjka lije bisere, tako je lila u sebi junake koji su
se ovaplotili u Novozenitističkoj epopeji. Svaki od tih junaka je nosio po jednu
dimenziju i davao je po jednu sliku sveta na način kako sam ja to sagledavao u
određenim trenucima. Pod terasom sam, čuju se ptice, zalazi sunce, veče je u
nadolasku. Čuju se kumrije, ja sam nekako čudno uzbuđen, ne znam u nekom sam
stanju neobičnom. Silvija isto nije dobro. Isuviše smo zamoreni, premnogo
obaveza se svalilo na naša pleća i bojim se da mi to ne možemo sve nositi, moramo
skidati jedno po jedno. Večeras sam na YouTube – u video, u Matici je program,
promocija Prve knjige Matičinih autora. Što je jako lepo, kažu da su negde oko do
sada objavili oko tristo naslova za ovih sedamdeset godina. Mi u Banatskom
kulturnom centru smo do sada objavili negde oko šezdeset prvih knjiga za
poslednjih šesnaest godina, to uopšte nije malo. U jednom periodu kad je Prva
knjiga u Matici bila zamrla, mi smo bili jedina izdavačka kuća koja je nudila
objavljivanje prve knjige. Ne znam šta reći o ovom vremenu i ovoj situaciji, da li i
kako to izdavaštvo produžavati... Jer ga svakako ne možemo nositi na način kako
smo to činili prethodnih dvadesetak godina. Tad je to sve moglo da ide drugačije.
DNEVNIK PISCA Mnogo tog mi se od tada
