Na terasi sam. Pijem kafu i to onu iz automata. To je ona mala. Šta reći? Evo, gugutke pevaju... Verujem da ih čuješ. Dud u mom dvorištu ima blizu četrdeset godina. Možda malo više, možda malo manje. Ne mogu to odrediti, ne mogu se setiti tačno koje godine... Kao samonikli dudić se pojavio u žbunu, pa smo ga onda okresali i doveli da bude redovan. Arsena sam sasvim slučajno našao i počeo sam da kapiram koliko on u toj pesmi vapi za nekom mladošću, to jest taj neki junak, neka mladost koja... Vrlo čudna stvar. Inače, kad sam bio na Fruškoj gori, onda su mi dolazili prijatelji iz Beograda vikendom, moj drug Rajko, kod kog sam docnije bio u Londonu i sa kojim sam tamo napravio kompaniju. Inače, u Krušedolu sam bio i onda je on dolazio sa crvenom Ladom, imao je kasete i ouštao je Arsena i jednostavno, ta pesma mi se vrtela u glavi. To je, u stvari, muzika nekih naših života i neke naše mladosti i one bivše, velike države koju mi nismo rušili, a u kojoj se nismo ni okoristili, koja nam je bila kao neki ram za veliki portret, ali evo i to smo nekako prevazišli. Sad se taj portret, naravno, suzio, valerisao, malo postali... Malo smo postali drugačiji, ali otom – potom, evo tu sam. Samo da te pozdravim. Da ti poželim prijatan dan, verujem da je i kod tebe sve u redu. Inače, ja sam juče išao za Kikindu. Bio sam kod mog prijatelja Dragana Batinića, malo smo posedeli kod njega na terasi, on je inače operisao rak grla i bio je na ivici života i smrti, ali pretekao je! Pretekao je, ne sme da puši, ali zato pije pivo i onda sam kod njega sedeo malo i slikali smo se tako što je on držao pivo i moju knjigu, a ja sam... Njegova supruga mi je nabrala smokava, ja sam kao držao, ne smokve, šta pričam sad? Trešnje! Da, da, trešnje, jer išli smo kod Senke juče ja i Silvija i Senka nam je spakovala urme, urme, ja oću da kažem smokve. Čoveče, kako sam postao... Postao sam vrlo, vrlo zaboravan, ali ne smeta ništa. I da sam malo zaboravan, pa evo, samo kad sam tu, kad sam priteko. Evo, uglavnom, bili smo kod Senke, bili smo kod Dragana i naravno kad sam se vratio, sinoć smo išli do apoteke i onda sam otišao do groblja. I bio sam na grobu kod mog brata i kod roditelja. Ništa posebno, ali eto tako. Tako da, evo gugutke i dalje pevaju, tu smo, čujemo se, želim ti lep dan i naravno molim se za tvoje iscelenje.
