Nisam se baš najbolje snašao oko ovih novih bolničkih dana u Sremskoj Kamenici tim pre, jer nekako šta da kažem? Malo sam slabiji...
Sestrica:
- Dobro veče!
Pacijenti:
-Dobro veče!
Evo, ovo je ljubazna naša domaćica, ona je vrlo kulturna, vrlo ljubazna, vrlo vesela i vrlo nam prija.
Sestrica:
- Izvolite!
Radovan:
- Hvala Vam, divni ste!
Međutim, hteo sam da kažem da ona prethodna sestra koja je bila, ona je malo stroža, ali je u pravu, jer ona nije samo mogla da shvati da sam ja u lošem stanju i lošem izdanju i onda je samo rekla kako treba da izgleda, da bude čisto, da bude i tako dalje i što je istina i ja tu nemam ništa protiv, ali je sestra malo bila stroža i malo je komesarski nastupila, međutim moj cimer Paljko, kad je video da ona viče, on odma` za kesu svoju s čokoladicama i ponudi sestri čokoladice i sestra prihvati čokoladice, jer čokoladice odma` smiruju dušu. I dižu šećer, stvaraju bolju atmosferu. Tako da sam ja shvatio da moj cimer Paljko iz Silbaša tačno zna šta i kako treba da se radi i ume sa ženama. Paljko, svaka ti čast! Eto, tako, dobićeš priču sad jednu. Ja sam, inače, pisac, je l` to znaš?
Paljko:
- Da, da.
A ti ćeš sad dobiti jednu priču i nosiće naziv Paljko iz Silbaša! I to jednog dana, kad izađe knjiga, onda ću ti dati knjigu. Eto ti, zato što si pokaz`o veliku duhovitost i spremnost šta treba i kako treba raditi. Hvala ti, divan si! Divan si i to me raduje.
