Od jutros sam popio terapiju i evo sad malo diktiram, a onda ću pokušati da legnem i da se odmaram koliko je to moguće. Sada ću videti reakcije kakve su u mislima i mozgu kad konzumiram lek za izbacivanje vode. Da li će i kako uticati na moje intelektualne i umne sposobnosti, to ću videti. Mada, poslednjih dana uglavnom pišem zahvaljujući diktatu, ali to uglavnom su dnevničke beleške. Nema tu ništa veliko izumovano... Videćemo u vremenu budućem, još vežbamo i treniramo se do kog ćemo stadijuma izaći, koliko ćemo pročistiti misao i duh, to ćemo videti. Neka se on pričišćava, neka se domišljava i koriguje. Verujem da će sve to biti sve bolje i bolje. Pratićemo situaciju i razvoj događaja. Pratiti, pratiti, nema druge! Koliko tu može biti lepote u jutarnjim satima. Gledam kroz prozor u pravcu Joleta Isakove kuće. Jole je bio kelner i bio je udbaš i za vreme rata je vodio ljude u Mesni odbor, to jest, posle rata, da... Sećanje na sve to je imao i Draga posle rata, brat njegov. Isakovi su se upleli u taj komunizam. Jutarnji sati i gledam, Joletova kuća je srušena, pijani Neša se svetio svojoj ženi za prevaru. Ne daj Bože ta kuća... Pobacao crepove, srušio građu, sve pokrjao. K`o da je želeo da odbaci od sebe svu nevolju ovog sveta. Sećam se, bilo je popodne, on je bio pijan, odozgo vikao i bacao dole. Izravnavao je neke račune sa bratom, sa ocem, sa porodicom, sa ženom. Čudne su to stvari sve. Polako tonem u san... Zanimljivo je da, evo na kraju tek, popio sam sve, tek sad radim uduvavanje (čuje se pumpica). Zanimljivo je da mi je pritisak, čini mi se, normalan, a da u stvari su noge natekle. Dakle, moram rešavati problem vode. Pa, ništa, izvadićemo... Nema nam druge...
