Kaže mi prijateljica da ne trebam odmah puštati u javnost tekstove koje izdiktiram i koji se objave. Kaže, to je mnogo bolno. Mnogo bolno je za čitanje i onih ljudi koji čitaju. Kaže, nije dobro da to radiš. Najbolje je da to popustiš malo i da to ostaviš da bude za kasnije objavljivanje. Kaže, svi vole da čitaju intimu. Međutim, ti si baš ušao do bola u priču. Ja verujem da je ona u pravu, međutim, ja imam i crne rupe u glavi i one su vezane za povremeni nedostatak kiseonika. Kad nema dovoljno kiseonika u mozgu, onda se uvek javljaju problemi. Da. Nedostatak kiseonika u mozgu proizvodi određene probleme u glavi. Šta reći? Otkrivam da je moj Dnevnik pisca uredan, to jest da ima u njemu, što bi se reklo – duda, a to me raduje! To mi prija! Pogotovu što sam u prilici da otkrivam stvari i razmišljanja kojima se nisam bavio. Da. Radujem se toj spoznaji i otkrivam je i veličam je. Da... Šta da kažem? Odlučujem da pomalo i jedem. Silvija je juče pravila picu, meni se učinilo da je slana. Ona kaže, to je od salame. Možda je i u pravu i ja opet, evo, sad jedem ovu drugu, imam utisak da je malo manje slana, ali da ima i malo manje te salame. Dobro je. Svojevremeno sam ovo vreme prespavao. Danima sam spavao, evo sad ne spavam! 7:48h. To uopšte nije malo sati. Evo, sad sam već nekako budniji. Uzeo sam jednu štanglu čokolade. Jovana mi je donela čokoladu. Donela mi je kafu i čokoladu i Rafaelo kuglice. Bili su ona, Vlastimir, Vuk i Vukova devojka. Raduje me da su svratili. Poklonio sam im Savane i poslao sam roman Ljuba za Nenu. Roman, naravno, pošto sam dao knjigu Vlastimiru, Vuku i Vukovoj devojci, Jovani, a idu kod Nene, onda sam uzeo roman Ljuba i poklonio ga Neni. Za moje Vlahoviće, srdačno Radovan Vlahović. Tako sam napisao posvetu. Što je istna. Tako u stvari treba i da počne roman Ljuba II. Koji treba da počinje tim trenutkom kad šaljem bivšoj snaji kući, bivšoj snaji šaljem... Radovan Vlahović bivšoj snaji 2026. godine šalje roman. Ona je udata i živi u Londonu, ali njena deca su Vlahovići. Da. Pravi razlog. Sa stanovišta njene porodice Lakić. Početak... Da, početak može da ide baš tako! Da počne sa Dnevnikom pisca, sve što dolazi novo, dolazi sa Dnevnikom pisca. Danas su mi bili Jovana, Vlastimir, Vuk i Vukova devojka. Doneli su mi pozdrav, čokoladice, kafu i Rafaelo kuglice. Ja sam njima dao po jedan roman Savane, po jednu knjigu poezije Prolazna soba i za Nenu sam izvadio posebno, na poklon da dam, roman Ljuba koji govori o konfiskaciji i koji govori o jednom vremenu koje je sasvim drugačije. Naravno, kao posvetu sam napisao: Neni za Vlahoviće, srdačno, Radovan Vlahović. I onda mi je nakon tog palo na pamet da to može da bude početak romana drugog dela o Ljubi.
