Razgovara telefonom
A ti si u kom delu grada Zrenjanina? Kod nadvožnjaka, tu imaš stan gore. E, pa to je lepo, to je lepo. Kol`ko si rekla, to je tridesetak kvadrata, je l` da? U, pa to je dobro, to je super. Dovoljno je to. Da, da, da... E, samo trenutak, tu mi je došao tehničar. Videćemo sad šta i kako. Ja snimam. Ovo će biti reportaža ili veristički dnevnik pisca. Život pisca u bolnici. Komunikacija sa onima koji ga zovu, sa porodicom, komunikacija sa tehničarima, sa doktorima. Razgovori jedni, drugi, treći. Pisac komunicira. Pisac razgovara, dogovara, priča. Njega mašta veruje da može čak i ono što ponekad ne zna i ne može, ali otom – potom. Pisac je tu, pa je tu. Da, trebao sam se javiti ambulanti u Novom Miloševu da kažem da ne moraju da dolaze večeras da mi daju injekciju, da ću je primiti ovde u Kamenici. Da. Eto, to je još jedan zadatak koji moram da obavim, pa se, naravno, vraćam na fabrička podešavanja, onima koji će čitati ove moje kratke, informativno – jasne i jednostavne razgovore i dogovore.
