Sav od suprotnosti sam sačinjen. Sve mi je i jeste i nije, a onda opet nije i tako. Ili nikako! Lako mogu stvari da se dese ili da se ne dese. Šta da radim kad je tako... Moji opticaji, događaji, moja čitanja, pogotovu moja čitanja mojih knjiga i čitanja onih koji su me čitali i pisali o meni fale, oni koji su pisali o meni čitanja onog što pišu o meni oni koji su čitali o meni kad me fale. E, to volim. Kad me fale, onda samo rastem. Eto, tako se ja ponašam. Puštam da se biće oslobađa i što jeste i što nije, jer kad je biće neoslobođeno onda nije dobro. Onda je stegnuto. Kad je biće oslobođeno, onda mi je dobro. Da, ali ljudi opet to ne razumeju. Oni bi hteli da bude stegnuto, ali ne tol`ko da bude stegnuto kol`ko treba da bude stegnuto, već da bude stegnuto da bi do toga došlo. Stezanje i popušćanje, a otpušćanje je popušćanje, a popušćanje može ovako, a može i onako. Šta to znači? To znači da se prostor i sloboda proširuju. Oni nemaju pojma koliko se prostor i sloboda proširuju. Znači, ovo što smo otkrili da može i ovako, a može i onako, može i tamo, može i ovamo, može gore, može i dole, može svakojako. To u stvari nije malo otkrovenje. To je veliko otkrovenje, jer smo otkrili da ništa ne moramo k`o što moramo, a mi smo samo mislili da moramo to, baš to što moramo, da moramo kako moramo. E, tu je pomeranje granica ljudskih sloboda! I tu je u stvari veličina svega onoga što hoćemo da kažemo i svega onog, između ostalog, što prećutkujem. Ne treba ništa prećutkivati, treba sve kazali i iskazati. E, sad, evo stiže Nenad, pa ću videti šta kaže moj Nenad.
(zvoni telefon, Radovan se javlja)
E, Nenade, sad ću te ja... Je l` me čuješ?! E, pa Nenade moj, situacija je vrlo složena – moj telefon je zdravo post`o mator i zdravo pravi cirkuse i zato ga moram menjati, a i menjaću ga! Poručila je mama. Poručila je, a ja evo, sedim i shvatam da ono što ranije nisam shvatao, da to sada i nije kasno da shvatim. Pazi, i ako ne shvatim nije važno, jer što shvatim i što ne shvatim važno je kol`ko je važno dok je važno, a onda se desi da i nije važno. Da, tako moramo malo da se zezamo, ako se ne zezamo nismo ništa uradili. Duvam na škrge i tu sam unutra u ladovini, ne znam di si ti? A vi ste na more? A, neka, a di ste? U avliju? A iza zgrade u šumici? O, čoveče! Pa, to i nije tako loše kad imate šumicu! A, pa dobro, to nije loše, druže moj. Evo, samo sam hteo da ti čujem glas, da vidim da li si u službi, da li radiš? Šta se dešava? A šta to znači? Novi godišnji, to onda i menjaš fabriku? Aha, imaćeš... E, pa dobro, to nije loše, to je gospodski. Evo, mi smo tu, radimo. Izašla je i ova druga knjiga, mada sad ne znam, mog`o sam ti to poslati, to je i... Bolje kasnije. Ne mogu da stignem. Neke stvari ne mogu da stignem. Tako da sam sam, a Silvija mora i dućan, a mora i mene, mora i Nikolu, a mora i Senku. I onda ne može sama da stigne. Imao sam tu neke dame koje su se nudile, ali one se samo nudu kad ima publike. U međuvremenu sam bio jedno pet dana u Kamenici. Da... Eto, vidiš... Bio sam srećan u kamenici i zabavljao sam se tamo i kažu, kako smo srećni što te vidimo! A, ja kažem, kako je lepo videti vas opet! I tako...Uglavnom, tu smo, kući sam, privodimo kraju treću knjigu, pa ćemo da idemo dalje. Ide to svojim tokom, ova druga je izašla, to je dobro i ova treća je tu, čekamo Mladena, mesto tebe je uskočila Kaja. Znaš ko je Kaja? Da, da... Ona je mlada nada srpske književnosti. Doktorirala, ona je rasla u drugim uslovima, nije ona imala k`o ti Radovana. Eto... To je to. Nemam ništa novo, je l` ti imaš nešto novo? Nemaš? Pa, dobro... Onda ćete zajedno na odmor. Je l` znate di idete? A šta raduckaš? E, pa to je lepo, za svaku pohvalu! A, kaži mi ko je u Letopisu sad...? Jela je glavna sad urednica, a ko je s njome? Aha, to je dobro, ja sam njega video, on je tu pričao o nekoj vojsci? Je l` bio on u vojsci, je l` pisao o nekoj vojsci, nije? Ja sam njega pomešao na televiziji. Još jutros sam video, pa sam hteo da te pozovem, ali nisam stigao. Dobro, nema veze... Znaš šta, dobro je to, čim se bave Andrićem... Da. E, pa verovatno, to je dobro. U stvari, znaš kako, to ti kažeš, a ja kažem ovako – ti se bavi Andrićem, ali se malko bavi i Vlahovićem. Znaš? Samo što mi neke stvari nekad vidimo, a nekad ne vidimo dobro, jer Andrić je bio opsesija moje mladosti, pa kao zatvorenost... Onda shvatiš da je isti kurac i jedno i drugo. O, pa da, od njega se može mnogo naučiti! Ja sam učio od njega, al` sam učio od Krleže. Šta da radimo... Istina, ja sam voleo i Kamija i Sartra i čitao sam i jedno i drugo i navijao sam i za jednog i za drugog! A, jebiga... I Zivlaka i Tucića i navijao i za jednog i za drugog. Biće to dobro. `Ajde videću kad izađe, ako mi šalju još uvek Letopis, dobiću ga. Okej, tu smo, moj Nenade, velika priča je nedopričana, mada niko ne ume da ga dopriča... Je l` znaš da Kusturica snima ovde kod nas? U Čurugu. Da, da, da... Kako ne bi bilo lepo, zna Kusturica di su njegovi koreni. Eto, stani iza Andrića i ne boj se!
