Je l` može? Je l` vidiš? Ako ne, ustani, upali svetlo...
Milkica:
- Sviđa mi se.
Radovan:
- Šta? Kako je uradio?
Milkica:
- Da, sviđa mi se.
Radovan:
- Pa, on je sad sve tri praktično pročitao i za sve tri je pisao...
Milkica:
- Nisam morala da znam malo unapred o junacima u trećoj knjizi, ali dobro.
Radovan:
- A šta si znala šta je? O Mariju? Ne, o Josipu?
Milkica:
- Josip Micić.
Radovan:
- A, da, da, Josipa ima puno... Ima puno toga kod Josipa. Josip je zanimljiv lik. Videćemo sad šta i kako. A šta si mi rekla to...? Evo, sad, potpuno sam zaboravio. Kako si mi rekla, Vasa je imao zakopanu robu ispod dućana, dobro, ja to verujem...
(zvoni telefon)
E, Viktore moj... `Alo? Pa, dobro, šta ima veze, sad sam ja pročitao recenziju, videće u knjizi da l` da je šaljem Kaji... Kaji, da l` da je šaljem? Pa, dobro, poslaću je onda kad bude. Tako da, mi smo je pročitali ovde, protumačili i Silvija i ja i Milkica sada iz prodavnice i Senka iz Kikinde. Eto, tako. Sad ove druge ne znam, eto tu smo.
Jel si ti? Gde si? U Novom Sadu si? A, ti si upravo stigao! A ja sedim ovde, na ovu... U atrijum! Malo mi se menja saturacija, pa sam malo tamo – ovamo. Je l` legla uplata? Žao mi je što nije malo veća, ali sad, šta da radimo, kad... Dobro, nema veze, ali bitno je to... Mora malo da se plati, to nas je Godić još naučio. Neke stvari nas nije naučio, ali... Ništa, tu smo. Drž`te se, srdačan pozdrav! A, kaži mi, kol`ko ostaješ tu? A, onda ako budem bio u prilici... Jao, imaš tu frku, da to si ti meni rekao. U, jebote! Da, videćemo sad ako budemo imali šansu da se vidimo, ako ne opet dobro, jer meni sutra dolazi ovaj doktor jedan, zovem ih kući, ne idem ovamo u Kikindu. Trebaju mi ovi stručnjaci, pa moram da ih zovem kući, pa onda kad dođu kući, onda me tu prigledu, moram tu neku spravu da obezbedim, vrlo specifičnu, tako da, evo tu smo, moj Viktore. E, pa ja bih voleo, ako budeš bio u prilici, ti me cimni, pa ćemo onda sve ostalo. Sutra mi ovi dolaze, e, sad ne znam kol`ko mi dolaze. Čućemo se, Viktore moj, važi. Ćao, ćao, prijatno!
Za Vasu Cicka kažu da je za vreme rata zakopao u slamu ceo svoj dućan. Imao je tekstilnu prodavnicu i posle rata, kad je bilo, on je otvorio i izneo je u prodavnicu. I čitava ta roba koja je bila u dućanu je prihvaćena i popisana komisijski i sve što je bilo, Vasa je to na pravi način odradio. Kod njega je radio njegov brat Draga, inače pokojnog Cicka, on se zvao Cicko, Cicko, Cicko, Cicko...? Pokojnog... Ne mogu sad da povežem. Dobro, nema ni veze. Evo, tu smo... Tu smo. Nešto sam još znao i nešto je još Milka kazala, ali ja sam zaboravio. Da je neko u Kikindi u nekom vremenu... Ali, otom – potom. Okej, nema druge.
