Mislim da je u Kruševcu ili u Kraljevu, ne znam tačno, Selimir imao promociju svoje poslednje knjige, a isto tako mislim da je poeziju govorila Lidija Cvetić. Tako da, šta reći? Lidija ide pravim putem, ali ide našim putem. Jasno mi je sve. Stvari se dešavaju tako da se ostavljaju tragovi, a tragova ima svuda i prepliću se oni međusobno. Tragovi sa tragovima! Zanimljivo... Ali istinito!
Nemam ništa veliko da kažem, osim da je sve u redu i da je sve dobro i da naše misli veoma često zavise od perforacija drugih i ono šta će nam drugi ponuditi kao sadržinu onoga što treba da dođe. Otom – potom. Strpljen – spašen. Uči moj narod. Ne treba ništa veliko i preterano talasati. Treba biti strpljiv i sačekati. Kao što treba biti strpljiv i sačekati ovu situaciju koja se trenutno dešava.
Dakle, treba spremiti sve one papire koji trebaju. Treba obezbediti sve one lekove i lekarska pomagala koja su potrebna, a isto tako treba imati i volju i milost Božju da možeš da se usmeriš na ono što treba da uradiš, dragi moj Radovane Vlahoviću! Samom sebi pevaš, a samom sebi i popevaš. Da, to može da bude simpatično – samom sebi pevaš, a sebi i popevaš, dragi moj Radovane Vlahoviću.
Kad je jatiserka... Zaboravio sam taj izraz jatiserka, to je neko koristio... Ne mogu da se setim ko je taj izraz koristio. Sebi pevam, a sebi i popevam. O, Bože, kako je to lepo! Sebi i pevaš, sebi i popijevaš, Radovane Vlahoviću, dični! Kako to izgleda interesantno, ali sada za jednu knjigu koja je vezana za mamuzu pod kapkom, mogu da budu jako, jako interesantni ovi knjigovezački materijali. Da...
Naziv za jednu knjigu može da bude i Knjigovezac. Eto ti! Knji – go – vezac! Da... Malo gleda, malo i zagleda... O, Bože, molim Ti se. Moja žena, malo gleda, malo i zagleda i prolazi po visini i širini, po dubini i stranama. Levo, desno i sporedno. Sve da vidi i otkrije, šta je gore, šta je dole, a lepo je kad sve saznaš iz običnog ligeštula i sve doznaš, a sve pamtiš. Kad mamuza pod kapkom se razbijati stala. Lep dan!
