Vrtim se među profilima na Fejsu sa tekstovima svakojakim, kakvim – takvim, al` se vrtim i priznajem da čistuncima smeta, da im smeta što ne vodim računa o pedantnom navođenju raketla, kako bi se reklo. Dakle, da vodim jedan marni odnos sa čitaocima. Znači – ne marim i marim. Ja bih trebalo da marim više o čitaocima, a ja ih puštam samo jedan po jedan. Iz kog je to razloga, pitaće neko? Nema razloga. Tekstovi su tu i oni se vrte. Oni su na blogu i raspoređeni su po raznim, tako da kažem, sadržajima. Posebno su oni koji govore o mojoj biografiji, posebno su tu oni koji sadrže pesme u sebi, posebno su tu oni koji imaju priče, posebno su fotografije. Sve je tu na svom mestu i ja uopšte nemam problem zašto je to tako. Imam posebnu rubriku za gosta na Fejsu. Imamo one koji su pisali o mojim knjigama, imamo intervjue moje, imam knjige moje, imam knjige u izdanju BKC – a od ranijih godina, najave programa, potom imam plakate raznorazne, onda imam poeziju, onda imam ono što je Press služba i šta su novinari pisali o nama, pa smo to nešto malo oko toga uzeli i stavljali, kao sekli, pa smo onda stavljali posebno za Press. Informacije... Potom imam prevode neke, ja sam određene pesme ili priče ili nešto što je prevođeno, stavljao prevode. Onda imamo jednu novu rubriku koja nosi naziv U Krušedolu, al` to je jako kratka i imam rubriku Utisci čitalaca. Ovde je jedna fotografija koju je pustila Slavica Pajić na kojoj sam poznao nekoliko ljudi; jedan od tih ljudi, Dimitrije Isakov Mita, ne... Dimitrije Jakšić Mita koji završava fiziku i koji strašno podseća na Kiša. Danila. A tu vidim i Culeta, jer Cule je bio mnogo zaljubljen u Slavicu tada i pored nje je bio kao dečkić, ovde se vidi na toj fotografiji. Zaista je bio dečarac, a Dimitrije je ipak izgledao nekako starije, ozbiljnije. Tu je Olgica i tu još sad vidim, neki ljudi su tu, ali ne mogu sad da se setim ko je to još. Uglavnom... Silvija, evo Srđa stiže!
Silvija:
- Dobro, odlično!
Ovo je jako dobro, da Srđa dolazi da pokosi travu u dvorištu. Sinoć je bio, međutim, meni sinoć nije bilo dobro. Čak sam, bilo je negde blizu osam i Silvija je zvala hitnu ovu iz sela da dođe doktorka. Ovo moje stanje je vrlo složeno. Imam gušenja različita i ona me plaše. Ona me plaše... A pogotovu plaše moju ženu, onda je ona insistirala da se zove doktorka i bila je tu komšinica Branka, bili su tu ovi drugi, tako da... Uglavnom, dogovorili smo se da mi ne udara sinoć injekciju, međutim danas je moralo. Danas je moralo i danas mi je... Srđan, da... On kosi... Bogami... Dobro je. Bio mi je i majstor Lori da vidi šta će sa klimom koja ne radi, `ajde videćemo, biće strpljiv, sačekaću. Sve i svašta mi se mota po glavi. Nisam baš naročito ni spreman, a ni precizan za sve akcije i aktivnosti. Posledica toga je verovatno to što sam popio, to jest ne popio, nego primio danas injekciju. Šta da kažem? Ima svega. Čudne su to sve stvari. Da, čudne stvari se dešavaju, ali ja verujem da će sve biti dobro i da će biti okej. Čudne stvari su se dešavale, a i dešavaju se. Sve mi je jasno. Ovaj, ova Milena ima knjigu. I Milena ima knjigu... Pa da... Da. Dobro je Andrea rekla, nemoj da tražiš, poslao si joj, pa nije mogla, završena priča. Da. I najuporniji će prestati da te prate.
