Šporet na struju
Šporet na struju smo isto kupili krajem šezdesetih godina i to nov naravno, ali je to bilo posle pravljenja kupatila koje je radio Anđe Đukičine brat iz Novog Bečeja i on je radio i odvod, dovod vode i sve ostalo, a pločice je radio, ako se ne varam, Aluš.
Ono što je bilo karakteristično za taj šporet je da se on nije palio stalno i na njega se nije kuvalo. Kuvalo se na ovaj obični, dok je kujnica bila, to je bilo dole, u kujnici je bio i onaj zidani šporet koji je imao plotne dobre, imao je veliko grlo i mogao je da se naloži više i na njega je baka, majka, kuvala ručkove, pekla palačinke i sve ono što je za pečenje. Ono što je bilo za pečenje u rernu, to se peklo u paorsku peć i u paorsku peć su kuvani... Kuvana su i druga jela; kupus ili pak ne znam, tu su pečeni krompir zimi, pečene krvavice, majuške i tako ili pak slanina.
Dakle, šporet na struju je korišten samo da se kuva kafa ili kad treba nešto jako brzo, ali majka to nije dozvoljavala da se pali, prvo jer je trošio struju, a što da trošimo struju kad imamo našeg ogreva, to je bilo pitanje i isto tako je taj šporet da se ne tracka. Nije smeo da se tracka, treba da se čuva i da traje, jer nismo želeli da nam se tako brzo pokvari, bez obzira što je imao čak godinu dana garancije.
Ono što je posebno interesantno za taj period je da se u kujnici kuvalo uglavnom leti i kad je jesen, međutim, kuvalo se i ranije dok nismo namestili kupatilo, a u dnevnoj sobi gde su spavali otac, mati, gde sam spavao ja, tu je bila peć paorska i peć je imala rernu i u toj rerni se kuvalo sve ono što je trebalo da se kuva, jer se kuvalo unutar peći, na plotni unutar peći.
Zanimljivo je da, sa uvlačenjem vode u kuću i sa pravljenjem kupatila, sa pravljenjem sudopere, a isto tako i sa unošenjem šporeta u kuhinju, tu se tokom vremena našao i frižider, jer nije mog`o šporet bez frižidera, jer u frižideru je trebala da se odlaže hrana, da se odlaže sve ono što je trebalo. Međutim, bio je tu i veliki, metalni šporet na koji se kuvalo i koji je, opet, baba je govorila: Ima rernu, al` nije tako zdravo dobra kao u peć. U peć paorsku onda se ispeče gibanica, porumeni i bude... Znam mere za vreme kad pečem gibanicu u peć paorsku. A i nekako žene su čuvale, šparalo se, vodilo se računa o energiji, nije se trošilo na ono na šta nije trebalo da se troši. Zaista, ono što je danas tako normalno da se troši struja, onda je to bio problem i taj trenutak kada su trebale da se vade pare, da se ide, da se plaća struja, taj trenutak je bio vrlo složen, jer su se odma` pitali ukućani gde smo toliko trošili, da treba da plaćamo? Jer nisu bili navikli da daju, jer sve što su imali bilo je njino. Odjednom je sve to trebalo da postane drugačije. I rađeno je na tome da bude drugačije.
Evo, to je sad šezdeset i kusur godina prošlo od tog vremena. Ja vidim da su nas potpuno transformisali osavremenjavanjem i da smo mi, za razliku od onih ljudi koji su bili u pedesetim godinama i šezdesetim, postali sasvim drugačiji. Da ne govorimo o našim roditeljima kojih nema i koji su znali šta je to štednja, koji su znali na koji način se čuva zemlja, koji su znali da ništa plastično ne sme da ide u đubre da bi se to đubre posle bacalo na njivu. Misli se na konjsko đubre, na stajsko đubre i na ono gde su marveno i sve ostalo što je korišteno ili ovčija torina. Vodilo se računa. Nije se dalo da jedan najlon ode na njivu. Njive su morale da budu čiste i bile su čiste i svi su ih gledali i sve ono što nije pripadalo zemlji, to je od zemlje sklanjano.
Novo vreme je učinilo da je zagađenje ogromno. Njalona kol`ko hoćeš, svi bacaju, svi u đubre bacaju i taj najlon je postao deo nekog savremenog života kom baš i nismo skloni, ali ne možemo ni da ga menjamo, jer nismo imali šta da menjamo. Nismo imali šta da menjamo... Nismo mogli to da menjamo.
O ekologiji nismo znali gotovo ništa, čak ni u školi nismo učili. Nekako u sedamdesetim nam je ekologija kao nauka postala prisutna u našim životima. Ekologija i nije trebala, jer je sve bilo čisto. Retko ko je prskao voće. Zlatica se kupila sa krompirom. Čišćena je sa metlicom i korišćeni su prirodni preparati za prskanje vinograda; plavetni kamen, isto tako ovde kod krompira je korišćeno prirodno sredstvo i šta reći...? O ekologiji se nije govorilo, ali se ekologija živela, a sada svi o ekologiji govore, a žive jedno mračno, prljavo, najlonsko vreme.
