Danas sam trebao ići u Novi Bečej, imao sam zakazano kod očnog lekara. Vreme je napolju još uvek sumorno, vlažno i turobno. Odustao sam od odlaska na pregled, jer pretpostavio sam da nije sigurno i nije bezbedno za moju preosetljivu telesnu konstituciju koja je nespremna za boravak u većem društvu, pogotovu po ambulantama i bolnicama gde su gužve i gde ima puno onih koji su potencijalno zaraženi nekim virusom prehlade.
Kod kuće sam. Osećam da mi nos curi i da trebam popiti jedan lek koji će zaustaviti to curenje. Lagano se pripremam za novu knjigu i za novu literaturu koju želim da otvorim i često sam u razmišljanjima o mojim junacima iz Banatske epopeje. Očigledno je da ljudi to očekuju.
I čitaoci to očekuju... A istina – i ja očekujem da počnem da diktiram jednu od sledećih knjiga iz Banatske epopeje.
