Nestalo je struje. Legao sam na krevet i slušam neku tišinu koja se nadvila nad mojim sokakom, a onda tek na trenutak čujem neki automobil. Prozuji... Po drumu kraj prozora sa ulične strane.
Navukli smo se od rođenja na struju i prosto ne možemo zamisliti šta bi se desilo da je nemamo. A ljudi su nekada drugačije živeli. Živeli su spreću žiške, spreću lampe, spreću sveće. Ljudi su živeli sasvim drugačije. Živeli su na luču, na svetlosti koja je nastala kad se u parče krpe savije malo svinjske masti, pa se zapali. Mislim da se to zove žiška i spraću žiške. Da...
Razmišljali su, čitali su svoje knjige i živeli su drugačije. Bili su više sa Bogom i češće su o Bogu razmišljali, Bogu se klanjali, Boga voleli i sa Bogom se svetovali. Da...
Navukli smo se na struju i sama pomisao da je nema čini nas nervoznim, a i bez struje se da živeti. Dovoljno je pričati u sebi priče, ponekad ih nalaziti, dovoljno je imati knjige i čitati ih.
