Ostalo je nedorečeno mnogo tog iza nas, još od davnina. Prosto se plašim da ti priđem. Možda i da dođem kod tebe kući da raspravimo. Kako to da su se moji snovi projektovani u tebe rasprsli ostavljajući samo ogroman strah, takav da se plašim i da ti se obratim. Ovako je počinjalo jedno od mnogobrojnih pisama gospodina Snevala koje je upututio gospođi Elelizabeti, a u ovoj našoj priči ćemo je zvati jednostavno i skraćeno - Eta.
Vraćao sam se iz kafane, pisao je gospodin Snevalo, a u sokačetu koji vodi do moje kuće, a bilo je veče, sreo sam te sa drugaricama. Ulica je šljaštela od neona, a one su bile u letnjim haljinama. Ti se zezala sa njima, smejala i pravila se da me ne primećuješ. Gledao sam te pravo u oči, a ti nisi obraćala pažnju. Setio sam se da si sama već godinama, a bilo me stid pred njima da pokažem koliko mi je stalo do tebe. Etine drugarice su bile raspuštenice, profesioalno ostvarene. Jedna je bila lekar, druga pravnik, treća inženjer, a i ona je bila pravnik. Pomislio sam da onako kroz zezanje uletim među vas, nešto kažem, priključim se društvu, a onda sam se uplašio da ne ispadnem glup i smešan i osramotim se. Jer emocije uvek mogu da pomute um, pa da kažem nešto što ne bih želeo. Prošao sam pored doktorke toliko blizu da me je okrznuo delić njene svilene haljine.
Nisam ništa rekao, već sam pomislio, kad si već sama i bez muža, da te sačekam na drugom mestu, da kao nekad stanem u večernjim satima preko puta tvoje kuće i čekam da se upali svetlo u sobi. Prošao sam pored vašeg društva i otišao do dvorišta prijatelja preko puta tvoje kuće. Već se spuštala noć, a kraj ograde od cigle je bilo vezano nekoliko pasa. Bili su krupni i režali su na mene. Jedno štene je bilo pušteno sa lanca i spazivši me, potrčalo prema meni i počelo da mi se umiljava oko nogu. Ćutao sam i izvirivao preko zida ne bi li video svetlo u tvojoj sobi.
Danima sam sanjao jedan te isti san, nastavljao je pismo gospodin Snevalo. Ja šćućuren u senci bagrema noću i leti i zimi stojim, ćutim i čekam svetlo u tvojoj sobi kao signal i znak kako bih prišao prozoru, pokucao i rekao ono o čemu sam godinama ćutao. A u pitanju je saznanje i otkriće o dugogodišnjoj očaranosti tobom. Od prvog susreta, u tvojim očima sam prepoznao anđela koji me je vezao i prikovao za sebe. Mislio sam: Eta nije imala seksipil kojim bi mi probudila strasti i pokrenula me da u njoj vidim ženku, mladu i željnu ljubavi. Oni drugi što su došli posle mene u njoj su videli mladu ženu željnu ljubavi i seksa. Ja nisam imao oči to da vidim. Ja sam tražio ono božansko i uzvišeno, težeći i sam da ga dosegnem, završio je gospodin Snevalo.
