Živimo u
vremenu kad su mitovi postali prenaporni, kad se ideologije rađaju i ruše iz
dana i dan, kad se naša vera prometnula u svoju suprotnost, kad ogoljeni čovek
lišen jasnih odredišta svog življenja u sveopštoj pometnji u postmodernom i
predkataklizmičnom vremenu i nema drugog načina da se jasno iskaže do da zapeva
kako ume i kako zna, ali onako iskreno, iz dubine svoje duše, tražeći kroz
pesmu čistotu srca koja se na vetrometini življenja izgubila. Pevanje je
najbolji odgovor ucveljenim nadama koje gajimo u našim bićima izvaranim
svakodnevnim marketinškim brifinzima i invazijama na naša čula. Svet u koji smo
dopali tuđom voljom, želi po svaku cenu da potre i da obesmisli našu krhku
individualnost i naše čoveštvo koje kao žrtvu prinosimo na oltar budućnosti, a
sve u nadi da vremena koja dolaze nose u sebi onu preko potrebnu klicu razuma
kojom bi spoznali naše najintimnije zablude.
Pesnikinja
Branka Kamensek nas svojom prvom knjigom pesama vodi zajedno sa lirskim subjektom,
svetom mučnine, sumnji, ljubavi, razdraženja, emotivnih uzleta i spoznaja, sa
željom da u sveopštoj i haotičnoj svakodnevici krenemo na put vraćanja nama samima
i našim tihim, ali istrajnim snovima o mogućem preobraženju u toplinu,
iskrenost, kreativnost, nežnost i spoznaju da na kraju svih lavirinata i tunela
egzistencije uvek postoji svetlo, postoje tragovi pribeleženi u nekim knjigama,
na nekim stranicama i rukopisima, odakle se može crpiti mudrost kojom se da
nadahnuti i osnažiti posrnili čovek dvadesetog veka u novom i trećem milenijumu,
ali i u vremenima budućim.
Za mene su
pesme Branke Kamensek jedno maleno otkrovenje koje svojom snagom, preciznošću u
kritici naših samobmana i svega što nas raščovečuje, prevazilaze mnoge rukopise
prvih knjiga koje sam do sada čitao.
Branka Kamensek
je i pesnik putovanja koji nas vodi predelima naših balkanskih prostora i
lagano otvara zaboravljene i napuštene kuće; ona nam kao reflektorom sa Rembrant
svetlom pokazuje lica iz svoje prošlosti i nostalgično nam daje do znanja da su
sve te slike suveniri života koji je protekao i koji se kao dragocenost dugo
godina čuvao u najdubljim zakutcima duše. Ona nam otkriva segment po segment
života svog lirskog subjekta na ovom stihovanom putovanju, gde se čežnja za
budućim ljubavima meša sa nostalgijom sećanja na prošle ljubavi, a kad se sve to
prevede na fon poezije, sažme i nađe na jednom mestu, dobjamo snažne fleš
bekove koji se pamte i koji ostaju sinonim za pesnikinjino večno i književno
ja.
Vidi se da
pesnikinja duboko promišlja svet i da gradeći veoma specifične pesničke slike otvara
mnoga zaboravljena pitanja o čoveku, o svetu, o postojanju, ona nam otvara večne
teme i stavlja nas na probu da čitanjem i mi sami, vođeni njenom hrabrom
umetničkom rukom, krenemo u potragu za vlastitim suštinama koje su nam
življenjem do sada nekuda izmakle.
Iskreno
preporučujem knjigu za štampanje i čitanje, a ako neko poželi, može neke od
pesama iz ove knjige učiti napamet. Meni, kao recenzentu ove knjige, to ne
smeta, a verujem da bi našu dragu pesnikinju to obradovalo.
Radovan Vlahović
