Ja nisam birao svoju tradiciju, ona je izabrala mene. A kad sam to shvatio, već je bilo kasno da bilo šta menjam. A nije da nisam pokašavao, ali sve se završavalo u nekoj racionalizaciji, u nekom umetanju u moju svest nečega što bi mi se sviđalo da bude moja tradiciaja. Od jezika nisam mogao da pobegnem, a on je jedna moja tradicija, a ni od onog što je bilo pamćenje koje sam primio iz porodice, ni od pamćenja i učenja koja sam primio od mog naroda. Svaki pokušaj da se toga oslobodim je bio fijasko i sve druge tradicije, i ako sam želeo da ih prihvatim, su se brzo iscpljivale.
Ja sam uvek jednim delom ono što pišem, mada ono što pišem često ne odražava pravo stanje mene.
