Probudio se
na otomanu u dnevnoj sobi
kraj njega je sedeo pokojni otac
sa kotaricom punom
kokošijih jaja
Živina je počela da nosi
ko luda
Ne stižem da pokupim
jaja koliko ih svaki dan
poludele mlade kokoške snesu
Bunovan
od sna i umoran od putovanja
Snevalo je ćutao, gledao ga
i verovao mu
Preobražen u Alekseja Romanova
dok trčim dugim hodnicima
po mojoj palati u Petrovgradu
zabunim se među visokim belim
zidovima
i zaljučanim starinskim vratima
Zamislim se tada
i nasumice krenem u susret trećem
mileniju sa svešću da će me
pre toga ubiti bezbožnici
zapisao je u svom dnevniku
toga dana gospodin Snevalo
Na malenom trgu Pišta Olah
i njegov brat blizanac
pili su pivo kraj jedne žardinjere
sa uvelim cvećem
On ne prestaje da pije od kad mu se
u snu javila Zečica Zorica
i rekla mu da je pogrešio što ju je
ostavio da sama vrti kalemove
od elektro motora na ručnom vitlu
Čuo je Snevalo u sebi glas svog
dvojnika kog u narodu svi poznaju
kao Sanjivog
Profesor fon Damjanenko
i gospodin Snevalo su prijatelji
od davnina
A na bratskim katedrama su predavali
jednu teoriju na dva načina
o pičkocentrišnosti sveta
Snevalu je to dosadilo pa je sve
napustio i otišao jedno vreme
da bere narandže u Grčkoj
Kad se vratio sreo je prijatelja
koji mu se poverio jednog popodneva
sa druge strane šanka
da ga mnogi naučnici citiraju
i kradom čitaju
Jedino im je sramota da od njega
traže i kupe dozvolu i licencu
Kad ga je Snevalo poželeo ugostiti
za trpezom ljubavi on se unezvereno
očigledno uplašen nečim izgubio
Sledećeg dana gospodin Snevalo
je zapisao u svoju beležnicu
Seo sam na stolicu nakon svih
putovanja tog dana
i poželeo da popijem kafu
Najednom ispred mene skloniše sto
i obavestiše me da će sada
da krene ludi ples po imenu
tango
Ništa mi nije bilo jasno
a sve sam razumeo
Zaključio je na kraju Snevalo
na otomanu u dnevnoj sobi
kraj njega je sedeo pokojni otac
sa kotaricom punom
kokošijih jaja
Živina je počela da nosi
ko luda
Ne stižem da pokupim
jaja koliko ih svaki dan
poludele mlade kokoške snesu
Bunovan
od sna i umoran od putovanja
Snevalo je ćutao, gledao ga
i verovao mu
Preobražen u Alekseja Romanova
dok trčim dugim hodnicima
po mojoj palati u Petrovgradu
zabunim se među visokim belim
zidovima
i zaljučanim starinskim vratima
Zamislim se tada
i nasumice krenem u susret trećem
mileniju sa svešću da će me
pre toga ubiti bezbožnici
zapisao je u svom dnevniku
toga dana gospodin Snevalo
Na malenom trgu Pišta Olah
i njegov brat blizanac
pili su pivo kraj jedne žardinjere
sa uvelim cvećem
On ne prestaje da pije od kad mu se
u snu javila Zečica Zorica
i rekla mu da je pogrešio što ju je
ostavio da sama vrti kalemove
od elektro motora na ručnom vitlu
Čuo je Snevalo u sebi glas svog
dvojnika kog u narodu svi poznaju
kao Sanjivog
Profesor fon Damjanenko
i gospodin Snevalo su prijatelji
od davnina
A na bratskim katedrama su predavali
jednu teoriju na dva načina
o pičkocentrišnosti sveta
Snevalu je to dosadilo pa je sve
napustio i otišao jedno vreme
da bere narandže u Grčkoj
Kad se vratio sreo je prijatelja
koji mu se poverio jednog popodneva
sa druge strane šanka
da ga mnogi naučnici citiraju
i kradom čitaju
Jedino im je sramota da od njega
traže i kupe dozvolu i licencu
Kad ga je Snevalo poželeo ugostiti
za trpezom ljubavi on se unezvereno
očigledno uplašen nečim izgubio
Sledećeg dana gospodin Snevalo
je zapisao u svoju beležnicu
Seo sam na stolicu nakon svih
putovanja tog dana
i poželeo da popijem kafu
Najednom ispred mene skloniše sto
i obavestiše me da će sada
da krene ludi ples po imenu
tango
Ništa mi nije bilo jasno
a sve sam razumeo
Zaključio je na kraju Snevalo
