O Gramati i Igoru

Poslednjih dana je mnogo razlitih kometara na portalima na netu a povodom Gramate koju je Pesnička republika a povodom konkursa za najbolju ne nagrađenu knjigu u poslednjih pedeset godina dodelila Igoru Miroviću.Naravno da je to bio presedan koji je isprovocirao mnoge naizgled literarne čistunce i oni bi hteli nešto tom prilikom da kažu.A pojavile su se i medijski poznate pljuvačice i pljuvači svega i svačega a sve sa željom da pokažu svoju zabrinutost i odgovornost za našu književnost.Pažljivo sam isčitavo tekstove a sve u želji da nađem protivu čega se oni ustvari okreću i šta njima toliko smeta što je tu i takvu nagradu dobio baš precednik pokarajinske vlade.Nije bilo ničega drugog osim politike.
Sve ostalo je u njihovim napadima bilo smešno i više je govorilo o njihovim frustacijama nego o problemu o kom su pisali.Najveća nevolja tih i takvih pisaca je što nisu učestvovali na konkusu i nisu poslali svoje knjige. Nisu ozbiljno shvatili da ta nagrada može da dobije toliki publicitet.To je njihova greška i oni razvlačeći priču po netu ustvari se na sebe ljute što nisu bili na budni da i oni sa svojim knjigama ne propuste priliku..Oni veruju da sam se činom nagrađivanja knjige pokrajinskog premijera ja na jedan nemoralan način prodao vladajućoj vrhuški mada knjigu nisu ni čitali. Time mi na indirektan način govore da je njima podsvesno žao što se oni nisu prodali.Sada sa vremenske distance od nekoliko godina vidim da ti isti lovci na hiperbole i poetičko političke peformanse kojima ja povremeno zatalasam javnost tek da bih probio njihove kordone nabubanog  akademizma kojim  žele da vladaju medijima i javnim mišljenjem  i tako pribavim bar malo intenzivnijeg publiciteta kako za moju instituciju tako i regiju čije ime ona nosi.