Ne igram fudbal, mada sam, kao i svi klinci u detinjstvu, imao želju da ga igram, a to sam i činio zajedno sa drugom decom, povremeno, na starim pijacama nedaleko od moje kuće., Moj otac je smatrao da u fudbalu dvadeset i dve budale jure parče naduvane kože po terenu sat i po vremena. Pravi paori kakav je bio moj otac nisu nasedali na te novotarije koje su posle rata postale toliko in da se narod kulukom terao da ide da gradi stadione, tribine i ostale pomoćne zgrade kako bi i naše selo imalo klub fudbalski koji bi se sa ostalim klubovima takmičio. Ja danas vidim da u meni nema ni strpljenja da gledam određenu fudbalsku utakmicu niti volje da nedajti bože u ovim godinama uzmem loptu pa da trčim za njom i da se sa nekim takmičim. Odustvo sportskog duha sam poprimio iz detinjstva od kuće. Niko iz moje porodice nije nikada išao da navija na seoskim utakmicama. Niti sam ja ikada na utakmicama, ako sam se kojim slučajem desio na stadionu, ostajao duže od nekoliko minuta i kad bi se slučano sa nekim od prijatelja na njima zatekao. Uvek mi se činilo to kao gubljenje vremena. Biti navijač znači gubiti vreme u prazno. U fudbalu nisam nalazio ničeg ličnog što bi me motivisalo. Nisam se čak ni u detinjstvu uspeo identifikovati sa nekim tada popularnim fudbalerom, mada sam želeo i da budem zaljubljem i da igram fudbal sa strašću ko i sva deca iz mog komšiluka, želeo sam i da slušam radio prenose koji su tada početkom šezdesetih godina bili veoma aktuelni. Ne, nije mi išlo, nikako mi nije išlo. Na teresnu sam najviše voleo da trčim, to mi je bilo nekako iz srca i to sam osećao da mi prija, što se docnije na nekim školskim takmičenjima, gde sam pobeđivao u trčanji na 400 metara pokazalo skroz ok. Očigledno je bilo još tada da nisam za kolektivni već za individualni sport. A kad sam otkrio literaturu, odlučio sam da u njoj postanem dugoprugaš. Dakle, onaj koji ne mora da veruje timu, onaj koji ne mora da bude navijač i tako to. U literaturi su mi nevažne lige i ko je u kojoj reprezentaciji i ko za koju igra. Nije mi važna čak ni gomila navijača, ni sudije, kroz literaturu sam tražio svoju najvišu tačku na nebu i to mi je ostalo dovoljno za čitav život.
Uvek kad se dešavaju svetska prvenstva u fudbalu, pa čak i kad igra naša reprezentacija, a pogotovu u poslednjih nekoliko decenija, ja se distanciram i ostajem sa strane nekako nazinteresovan za sve što se u svetu fudbala dešava.
Uvek kad se dešavaju svetska prvenstva u fudbalu, pa čak i kad igra naša reprezentacija, a pogotovu u poslednjih nekoliko decenija, ja se distanciram i ostajem sa strane nekako nazinteresovan za sve što se u svetu fudbala dešava.
