Poslednjih dana nedelja i meseci sam se uspavao.Pao sam u neku pasivu i jednostavno samo ćutim gledam filmove na jutubu ležim i kao da tužim za nečim. Osećanje nemoći i misli o smrti mi se sve češće dešavaju. Nemam snage da se pokrenem i okrenem novom životu, šta ja to kažem novom nemam snage da se uopšte okrenem životu ma kakvom pa čak ionom običnom svakodnevnom da me ponese da se obradujem nečemu i nekome pisao je u svojoj bležnici Žigosani. Poslednjih meseci se gotovo svake večeri preko vibera čuo sa švepsom, a ovaj mu je uglavnom pričao o sebi o ljudima koji ga ne razumeju o tome kako se čitav život bori sa nekim alama koje uvek i iznova žele da ga unuze.Šveps ume da bude sugestivan i svojim monolizima i nakon razgovora sa njim u kasnim noćnim satima žigosani nije mogao usniti već je u sebi prevrtao kako je to sebi protumačio nebuloze koje mu je prijatelj govorio o ljudima koje su zajednički poznavali. Pljuvao je na sve i svakog a uvek je pri tome isticao sebe mereći svoja duhovna dostignuća sa drugim koja mu nisu bila ni do kolena.,U početku je žigosani to prihvatao iz prijateljstva i uviđavnosti a onda je video da ga to baca u loše stanje da ga pasivizira da mu ništi volju za životom da ga potire da mu unuštava osećaj za ono i malo smisla valastitog postojanja i odlučio je da prekine tu noćnu komunikaciju.I učinio je pravdajući se da mu je iscurila baterija na mobilnom i da je zaspao ranijesve u nadi da će skinuti sa sebe tu urokljivu energiju koju mu je šveps slao u svojim dugom monolizima. Nadao se da će uspeti da se povrati i da će opet moći da se vrati u kolotečinu onog običnog i ležernog proživljavanja dana za danom kad su misli koje mu dolaze u glavu uglavnom proizvod njegovih unutrašnjih stanja a ponajčeće snova koje je u ranim jutarnjim satima oduvek voleo da zapisuje i da ih sebi odgoneta. ...... ................
