Sva su druga deca stigla na salaš, a Kovilјke
i Tasike nema. Stojali su u konku i gledali kako vetar i haluština ruše sve pred
sobom i kako lome drveće, a jedan vihor se zavukao u šupu i korlat gde su stojale
ovce, podigao krov i srušio ga na drugu stranu noseći trsku, ogrizine i bagremove
rogove kojim je bila šupa pokrivena. Zorka se hvatala za glavu, Branko je stisnutih
vilica posmatrao šta se dešava znajući da će grad potreti žito koje je počelo da
rudi, da će isfronclati kukuruz i vide da neka sila Božja začas učini da
godina krene da bude rodna i sve da bude kao do usta da doneseš, a onda ti, odjedared,
ispadne na zemlјu i sve se prospe.
