Retko putujem sa namerom da bih putovao i pravio neka poklonička putovanja. To me nikada nije privlačilo. Nikada nisam imao vremena. Uvek mi je nešto drugo bilo u glavi i za vratom.Uvek pod nekim pritiskom, uvek u žurbi i frci, uvek u panici da stignem na vreme da uradim ono što sam zamislio ono što sam obećao ono što sam zakazao.Kad saberem poslednjih tridesetak godina vidim da sam kao vozač prošao oko milion kilometara što za mene koji ne pretendujem da sam u tome naročito dobar i nije malo.A znamenitosti koje sam video nekako su mi bile usput i uz posao.Nikada ciljano nikada kao turista nikada ko opušteni dobro situirani i radoznali poklonik putovanja. Od rane mladosti sam putovao najlepše kroz knjige koje sam čitao, one su me vodile na nova mesta preporučivale mi nove predele nove arhitektonske tvorevine , uvodile me u nove likove i davale mi slobodu da ih primam osećam, da ih imam unutar lobanje a da se ne maltretiram vodičima prtljagama carinama hotelima društvom koje mi je bilo onako usput.
