Moj poluvekovni san je gotov, prestao sam da sanjam, probudio sam se i ustao, umio se izašao na proplanak i udahnuo mirisnu svežinu mladog jutra što mi obećava, a lepotom i šarenilom boja mimi pogled i čini da moja svest o brzom proticanju vremena postane jača, vidljivija.Ne nikako ne mogu da usporavam sat, a glupo je vraćati ga u nazad i krasti vreme.Nadmudriti prolaznost je nemoguće u materijalnom.Večni počinak je čini mi se oslobođenje duha od truleži telesnog.Postoje pokojnici za koje mislite da su vas u večnosti nadmudrili. Mirite se sa tim i nastavljate da živite po diktatu neurotičnog časovnika.Vadite beležnicu i skicirate sumnje koje ćete docnije bojiti emocijama, a tek posle prenosti kao slike u kolekciju onoga što treba da ostane za pamćenje.
