Jednom davno pokojni Vujica je kroz pesmu zavapio da se političari trebaju malo okrenuti šifonjeru sirotinjskom. I danas dok čekam nedeljni ručak i dok do mene dopire miris, opojan i dobro poznat nedeljnih đakonija koje se u Banatu spremaju setio sam se prizora od pre neki dan u mesari.Bila je gužva kao da nešto dele zabadava.Kad sam upitao šta čekaju i šta se dešava, rekli si mi se red stvorio jer je stigla sirotinjska rana.Lokalni prodavac mesa i mesnih prerađevina je doneo da prodaje papke,svinjske uši i repove,goveđe kosti pileće noge, glave i arnjeve,a i trtice guščije.Naravno ono što je najeftinije sirotinja raja kupuje za nedeljni ručak tek da zamiriši.Sve se to dešava u selu gde ljudi imaju mogućnosti držati svoju stoku i živinu.Naravno oni ih ne drže, kažu da se ne isplati, ali naravno isplati se da čekaju za papke i suve i dimljene kosti pola dana. Nije ni sirotinja u svim vremenima ista. Ova današnja gleda farmu preko televizije i glasa preko mobilnog telefona.To da su im bašte zarasle u travu da kupuju skupo mleko obrano u tetra paku iz prodavnice i da jedu nedeljom supu od kostiju postao je hit. Dali ponovo trebamo da zavapimo na drugove, kao u vreme komunizma što je to učinio Vujica pokojni,.
