Kroz život, naučio sam, teško je u vrtlogu običnosti i svakodnevice održati duh u budnom stanu. Mnogima se duh i ne probudi nikada, a kod nekih je zakržljao, a opet postoje i oni retki, oslobođeni poput Baš čelika, što se ponekad vinu visoko i onda se uplaše visine i energije koju im je bog dao, pa onda brže bolje ukradu po neku gospu i u zajedničkom naslađivanju zaustave se u braku sa željom da u nekom velikom gradu reše stambeno pitanje i dobiju državnu službu izrode decu itd. itd..Kod mene ništa nije bilo ni brzo ni lako.Posvećenost i muka da održim svakodnevno duh u budnom stanju je konvertovala svoju enrgiju u osećaj žudnje za radošću. U stalnu potrebu da na lagodnu običnost svakodnevlja ponicjivošću mudraca i božanskim nadahnućem da ih prevedem u jedan uzvišeniji i smisleniji oblik.
.Mnogo toga obično ne želim a desi mi se.Često i ne čineći ništa učini se samo od sebe.Kroz pisanje svedočim potrebu da mi se duh uvek održava u budnom stanju.
