Shvatio je, više ni tuga nije onako tužna kakva je bila kad je mislio i verovao da ona uopšte postoji. Okrenulo se nešto. Tanjir je preklopljen. Lice je postalo naličje. Kraj se namestio na početaku. Ulaz na izlazu, a ono gore se spustilo dole. Život se uskomešao i raskokodakao i uzburkao tako da su sve boje počele da se prelivaju jedna u drugu. Emocije, za koje je verovao da su ga krasile, odjednom su iscurile i utopile u prašnjavo tlo odakle su u vrelom letnjem danu počele da isparavaju. Teško mu je bilo da se navikava na jedno tupo, tamno i žalosno stanje svoga duha. Praznina je ovladala njime i on je sada pokušava nečim napuniti. I krenuo je od jezika. I ispazio ga je, onako dečački bezobrazno, kao na reklami kantice za marmeladu i kazao a......A.
