Ispleteni i upleteni jedno u drugo, zadovoljstvo čitanja i neprestana potreba za analizom teksta, primireni u nedeljno jutro ćute i dremaju. Prija im da se malo opuste i da se malo odmore jedno od drugog. Kao da su zakopali ratne sekire. Kao da su postali prijatelji i saveznici koji se na jednom bunjištu zgrčeni odmaraju. A kako i ne bi kad toliko ratuju. Kad se sukobljavaju i tamo gde treba i gde ne treba, sve neverujući jedan drugom. Gledam ih iz daleka, ne prenemažu se, ćute. I baš me raduje taj njihov stalni ratni predah. To tako varljivo primirje koje se dešava i postoji bez ikakvih obećanja. Stalni ratovi iscrpljuju i učesnike i posmatrače. Vidim dremaju, neka, neću ih buditi, da se i ja malo odmorim.
