Neke se ispisuju same od sebe, neke ispisuje život, a neke se porađaju u mukama i nose u sebi potmule zvuke patnje i čemernog tereta, koji se ne može rečima iskazati. Stranice koje ispisujemo sa ljubavlju i radošću žele da se ogledaju u ljudskim očima i traže kroz njih svoj odraz na nebu. Ponekad im i sam pisac, a i čitaoci, nisu dorasli. Pisac je samo vođen božijojom rukom bio telo i sredstvo da iskaže ono do čega je gospodu stalo. A čitaoci su samo sredstvo preko kog se gospodu vraćaju njeve reči malo oljuđene da bi u njima i sam uživao.
