To mu i nije bilo pravo ime, već nadimak, koji je još u detinjstvu zbog buljavih očiju dobio od drugara iz razreda. Nikad se i ni po čem u detinjstvu nije posebno izdvajao, osim kad je u pitanju bila užina. Mogao je najviše da pojede, a mi i nismo znali gde je to na njemu, onako mršavom kao prutu, moglo da stane. Teško je učio, a to mu i nije bilo važno, u školu je išao zato što mora, a ne zato što voli, a i da baba njegov nejde sudom sas državom. U sedmom razredu je, u prolazu, opsovao popi ženu i tako je dobio ukor nastavničkog veća i time zaslužio da mu se ime pominje kroz knjugu obaveštenja i naredbi po čitavoj školi. Najednom je postao veoma popularan, ali nije se stigao ni zglavno pokajati, a već jer izašao iz osnovne. I tu ga, odmah posle, baba njegov da na zanat, ali ne i da ide u školu, već na zanat da malko nauči oko mašinerije i da se vrati kući pa da radi zemlju. I tako je i bilo, i vojsku je opslužio na vreme i oženio se. A sutradan, kad su se probudili posle svatova, i kad su izišli iz avlije, imu šta i viditi. Kuća im sva umazana sas govnima. To je bio znak da nova mlada nije bila devojka kad se udala. Nije njemu to smetalo, već je govorio da ni on nije bio momak isto kao što ni ona nije bila devojka. A kad su ga pitali s kim je on to bio, odgovarao im je Ne znaš ti, u vosku kad sam bio. I tako je sve prošlo, i sve se zaboravilo, i decu je izrodio, i sve mu je bilo potaman kad mu se žena razbole i umre. Osto je sam da decu izvede na put, i izvo ih je i svako je našao svoje mesto. A on svako jutro pred dućanom, čim se otvori, ispije jedno pivo naiskap i kreće kući da namiriva stoku i da ide na radnju. Retko se seća ružnih događaja, pamti uglavnom lepo, a uz pivo samo ponekad spomene Ej, dok je moja žena bila živa... Slušam ga i vidim, bez obzira na sve, voleo ju je.
