Neću se baviti istorijom u ovoj belešci, več samo sećanjem i pamćenjem priča koje sam čuo i koje su do mene doprle, da li na posredan ili pak neposredan način. A može se reći da je u pitanju bila i legnda, sa velikim primesama stvarnosti ili pak realnosti, a može se potvrditi i u životu. Za Đuru se priča da je rođen o Đurđevdanu 1832. u Karlovu, a da je kršten krajem jula u Srpskoj Crnji kad mu se otac tamo privatio parohije. I da je čitava priča o Đurinoj biografiji donekle istinita, osim pravog mesta rođenja. Zašto nije odmah ubeležen u crkvene knjige. U ono vreme je bio običaj da se deca krste tek posle šest nedelja, jer su deca mrela. A prilikom kršetenja, otac mu, sveštenik je upisao datum krštenja, a ne datum rođenja i pravo mesto rođenja iz ljutnje prema stričevima sa kojima se posvađao oko tala imanja. O Crnjaskoj liniji porodice Jakšić se puno zna i puno je pisano i proučavano, ali o Jakšićevim koji su ostali da žive u Novom Miloševu gotovo da se ne zna ništa. Jednom prilikom, u antikvarnici kod Vasketa u Novom Sadu, na ćošku kod Riblje pijace, tražeći stare knjige banatskih pisaca, natrapao sam na jednog izbeglog starijeg gospodina, profesora iz Hrvatske, koji je puno znao o Đurinom životu, i završavajući svoj učeni monolog rekao mi je: Šteta da od porodice Jakšić nema više živih potomaka. Mislite, uvaženi profesore, od crnjaskih Jakšića?, rekoh. Ma ne, odgovorio mi je samouvereno, ugasila im se loza.To me je malo zbunilo i naljutilo, ali sam progutao ljutnju i ljubazno mu se zahvalio i čvrsto rešio da, ako malo dođem do vremena da dokažem, a to i nije teško, da karlovačka i miloševačka familija Đurina ne samo da se nije ugasila, već je čak veoma plodna i ima preko deset muških potomaka, a isto toliko i ženskih. A jedan od njih je i čuveni beogradski i sredenjeevropski boem Borivoj Bora Jakšić, a u mladosti su ga zvali Bora Pančo. Oženjen je u Češkoj u mestu koje se zove Valaški Klobuci (Valaški Šeširi), ima tri sina i nekoliko unučadi. Inače, za njega postoji jedna anegdota. Jednog jutra je, iz svog stana na trećem spratu, u sobnim papučama, otišao da kupi novine i cigarete, i tek posle šest meseci je javio ženi Mariji, inače voma pobožnoj katolkinji iz Sngapura. Dakle Jakšićevih, ako nema u jednoj, ima u drugoj liniji.
