Nikada nisam imao prangiju i nisam prangijao, ali sam poznavao mnogo ljudi koji su to činili, a takođe i decu koja su prangijala o svecima, praznicima, i onako makar kade, kad požele da naprave nešto interesantno. Prangije su uvek menjale topovsko gruvanje. I sam način kako su ih deca punila i kako su se ophodila prema njima bio mi je pomalo mekan i uz svo njino krućenje pomalo ženskast. Docnije sam upoznao mnogo prangijaša u životu i književnosti. A takođe i mnogo žena koje su se izdavale za ono što nisu. Prangijanje je postalo trend u ovom našem vremenu. A mogla bi se napisati i pesma koja bi išla ovako nekako: Prangijalo u tamburu momče, ili pak Evo, ovu prangijicu, postavljam na točak i spicu, ili Aj, prangijaj, pače moje malo. Prangijanje je postalo opšte, a prangija se uselila u naše domove kao kućni ljubimac. Tako da kad nešto želimo da uradimo možemo da kažemo: Idem da ono što imam isprangijam... a onda sam isprangijo posuđe, ili Prangijanjem u svetlu budućnost. I da ne dužim, kažem vam prangija je veoma popularna i sa njom krećemo u svetlu budućnost.
