Obično je dolazio kod mene kad mu nešto treba i kad se osećao posebno ugroženim ili pak kad je u nekoj dilemi. Kad mu je bilo dobro, niti je dolazio a nije mi se ni javljao.Takav je bio moj drugar iz detinjstva kojeg ću u ovoj priči zvati jednostavno Prala, pošto je u pitanju sredovečni muškarac koji je Romskog porekla. Sintagma prala mureja, znači brate moj na ciganskom, a on je mene još od detinjstva zvao Prala. Dolazio je u različitim situacijama i po veoma neobičnim povodima. Kažem, uglavnom kad mu je nešto trebalo. Često je, kad smo još bili mlađi, govorio da sam ja njemu najbolji prijatelj, što sam ja u mojoj naivnosti ponekad i poverovao, sve dok nisam shvatio da reč najbolji prijatelj u ciganskom poimanju morala i nije ono što mi, koji smo vaspitavani tradicionalno i hrišćanski pravoslavno, mislimo. A umeo je da laska i umeo je da ide pod kožu čoveku dok je od njega očekivao neku korist. Nekada su to bile sitnice, ali kad mu trebaju i one su bile važne i veoma lukavo je uspevao da ih izvuče, kako od mene tako i od drugih ljudi. Neko bi rekao da su u pitanju ciganska posla, neko se ne bi čak sa njim ni družio i ne bi ga ni puštao u kuću, a ja sam eto vaspitavan da sa svima budem dobar i često sam prihvatao, kad je u nuždi i kad dođe, da mu pomognem, uglavnom nekim savetima ili pak nekim sitnim literarnim ustupcima pošto je on imao pomalo i književnih i kulturoloških aspiracija. I sve je trajalo dok me jednom prilikom nije dobro prevario i podsetio me na poslovicu koju sam još u detinjstvu čuo a ona je glasila: Strvini (odmornom konju) i Ciganu ne smeš verovati. I rekao sam mu da je Juda Hrista za trideset srebrnjaka prodao, a da je on mene za tepsiju ribe i to one pljuckavice, a on se krstio i kleo na srpskom da mu to nije bila namera. Od tada sam postao malo oprezniji u razgovoru sa njim, postao sam uzdržaniji, i stalno sam mu spominjao da sam otkrio prevaru, a on se činio neveštim i pravio se da je sve u redu i da mu ništa nije jasno i kao da se ništa nije desilo. Bio je majstor u foliranju, a i kad sam mu pokazao da sam se se naljutio on se ulagivao i danima dodovoravao kako bi iznova pridobio moju naklonost i kako bi iznova čekao i vrebao priliku da me odradi, to jest prevari. A kad sam se jednom prilikom požalio mom pokojnom ocu i na to kako me je Prala prevario i kako se još pravi kao da se ništa nije desilo, otac mi je rekao: S Ciganima ne trguj, s policijom ne druguj, ženi tajne ne kazuj. Shvatio sam poruku, ali i najoprezniji čovek ponekad može da kupi mačka u vreći, kako je to jednom davno govorio Fridrih Niče.
