U jesen čežnja za tobom u snu ogromna je,a buđenjem uvek se vraćam na početak.Zaboravljam sva dosadašnja pregnuća,ambiciiju lomim u parampačad i postajem dete što vapi za tvojom ljubavlju.Srećemo se u snu na raznim mestima, u različitim okolnostima i društvima.Vodimo razgovore,držimo se za ruke smejemo i sve se čini da je u savršenom skladu ljubavi i odanosti onih koji koji su jedno drugom obećali večnu ljubav.A onda nestaješ,najednom te nema i to me strašno zaboli da se probudim.Bože koliko potom energije potrošim da te nađem ponovo, da nastavimo tamo gde smo stali,da se jednom već iskažemo jedno drugom.
Ponekad mi se učini da je svo moje stvaralaštvo nastalo iz želje da te ponovo vratim sebi kako bih sačuvao ono malo dostojanstva što sam ga iz moje paorske kuće poneo. U takvim trenucima nisam u stanju da pronalazim prave reči kako bih emociju obeležio , zaustavio je da ne prođe pored mene kao odocneli brzi voz koji ne staje u stanicu.
