Dolaziš u snu kad su egzistencijalne zebnje u mojoj duši snažnije i veće nego obično.Kad u nekim trenucima imam utisak da sam mornar na suvom i da osećam da moj brod plovi i struže crnu masnu zemlju ostavljajući za sobom bolnu škripu koja mi u mozgu stvara nesnosnu bol.Svet oko mene postaje pakao neke druge planete kako je jednom neko rekao.Strašno bojište na kom se ja ne snalazim dovoljno.Nemam ja sa mojim zahtevima za lepotom,čistotom i dobrotom tu mnogo mesta. I kad ga nekako dobijem guraju me na stranu, preziru odbacuju i ismevaju.Svet vidi u meni ono što je on sam.To me plaši, čini me nervoznim,plaši me da ću ponovo biti izdan od onih kojima sam posvećen.I uvek mi se kad sam u strahu i krizi javljaš u snu dolaziš daješ mi energiju, iluziju da smo ponovo zajedno, da sve ima smisla, prosto me podigneš i nestaješ.Ostavljaš me sa povišenim energerskim nivoom da se borim i nastavljam dalje.U poslednje vreme sklon sam misliti da si ti moj anđeo čuvar koji me vodi kraz život, pa čak i onda kad je najteže i kad ophrvan sumnjama počnem da padam na dno bunara u kom već imam ponekad osećaj da živim, a iz kog se samo moj duh ponekad vine napolje da odnese radost ljudima.
