Snovi prolaze kroz mene kao ringišpil,ogromni šareni krug koji se lagano vrti.Ja sam statičan, da ne kažem zarobljen u bunaru iz kog samo duh moj viri napolje i željno čeka da ne propusti trenutak da te vidi kad se ponovo zavaljena i srećna na stolici od drveta pojaviš u njegovom vidokrugu.Uvek ti je kosa duga,uvek je vetar lagano nosi i ja uvek samog sebe korim što što sam odlazeći od tebe svoju sreću otišao da tražim u našem nesrećnom rastanku.U stvarnosti i na javi i nisam toliko sentimentalan i romantičan, ali u snu to je krešendo bez kraja.
